Kakogod okreneš – budža marijanova !

GLASO SAM ZA TOG NJEKAKOG MARIJANA KAK MI REKOŠE, PA SAM GA ČAK DVAPUT ZAOKRUŽIJO, A NIKO MI NIŠT NIJE DAO ZATO

Ko i svaki puta u našem selu prid izbore svit se uspandrco jerbo nij to mala stvar. Ja sam jedan od malobrojniju koji nije na ničijim listinama, tojest obični sam glasač. A glasanje bome košta; kažu naši stari: za džabe ni u stare babe. Stranke jesu firme, firme kupuju robu, a njiova je roba naš glas. Valja ispitat kolko koja od stranaka nudi, a prije tog triba pitat struku. Struka j u nas Iva Matanov, selski korteš (to se sad zove politički menađer) koji radi za sve stranke, pa se njem' stranke obraćaju rad glasača, a glasači rad stranaka. Veli on men: „Baj' Mata, stvar je ovaka: ko što znadeš imademo dvi glavne stranke i vrpu manjiju. Stranka „iks“ nudi dvisto kuna, a stranka „ipsilon“ četirsto za svaki glas. Dabome, svi bi vi tjeli vašarit sa onima šta nude više, al' nije tak sve lageno. Ak pobide na izborima ipsilonci protirat ć'mo pare kroz guzcu i nikom ništ, a ak pobide iksovci dobivamo asfalt na glavnom sokaku. Pa ti sad vid – oćeš polokat izborni trošak pa će ti unučad gacat po blatu do škole, il ćeš mislit na budućnost dice i unučadi.“ Volim jako dicu i unučad, al se sitim one narodne: pametnom ne teci, a ludom ne ostavljaj. „Deder ti mene predbiljež' za ove šta daju po 400 kuna.“ Imade sve svoj red, pa se čeka u bircuzu da dojde stranački blagajnik s taškom. Prvo iksovac dojde i pita: „oćeš za nas glasat za našeg Marijana za 200 kuna ? Kad pobidimo dobiješ još kroz raznorazne nadzorne odbore đe te postavimo. “ Ja nisam ko selski Bosanci koji kažu: „fala konda i jesam“, neg' lipo mu kažem: „Ma, nisam još odlučijo, javit ću ti se potlam“. Nij prošlo puno vrimena, kad evo ti ipsilonskog blagajnika sa svojom taškom i parama u njoj. Već mu menađer dojavio za kog sam voljan glasat. Pružim ja dlan odma, pokažem 4 prsta i velim: „znadeš ono što sam ti pooro 600 fati pa si reko da ćeš mi dat 400 kuna“(šta je znadem jel modrbit POSKOK snima glas, pa da me ne fataju porad korumpcije), a ipsilonac veli: „ Baj' Mata, jako mi je žo, al dobijo sam tašku s novcima i rekoše da je tude 28 iljada kuna, a ja nisam brojijo, pa kad sam otvorijo unutra bilo sam 15 iljada. A ja ovo moram glasačima podilit za još tri sokaka, pa neće bit dost. Zato ti sad mog dat sam 200 kuna za – kak ti veliš – oranje. Zaokružiš našeg Marijana i dobiješ zasad 200 kuna. Al kad pobidimo na izborima, ionak ćmo uzet pare iz javne kase i podilit sa svojim vjernim glasačima kroz nadzorne odbore i slično“. Gleđ, gleđ, pa jedni i drugi imadu istog kamdidata - Marijana !! Baš lipo. Aaaa, al nisam ja veslo siso, znadem da je obećanje ludom radovanje, pa mu velim: „Još ću malkoc razmislit“. Ode i ovaj, kad evo ti jednog povjerenjaka od Velke nezavisne liste. On nudi za glas svom gazdi sam stotku. Kriza, recesija, kaže. Ma da ne bi ! Zafalim se kulturno isto ko ovoj dvojci prije njeg, a kad ono ide treći od njeke stranke za koju nisam ni čuo. Nudi taj sam 50 kuna !? Pa ne isplati mi se odat do birališta za taki sitniš ? I njem se zafalim ko i onima prije. Sidim ja tak dalje u bircuzu brez lipe u geltašlu, ljut ko ćuko, kad evo ti jednog čovika iz drugog sela, znademo se iz pomalo, al sam čuo da je jako pošten. Sio za moj stol, plati rundu (ko se priklati, taj nek i priplati), pa rič po rič i dođosmo do izbora. On mi veli: „Mata, kad bi svi glasali po savjesti bilo bi najbolje“. Ja onaki ljut skočim: „Gleđ ti njeg ! Jebla te stranka savjesti ! Za običnu rundu pića da ja glasam za tu tvoju stranku !? Nisam ja na to spao !“ Kak je reko njekaki: ne jebem se sa sirot'njom. Čovik se pokunji i ode. Sam nek mi još taki dojdu dobit će nogom u tur. Obziroma da mi niko ništ nij dao za glasanje, reko' ja seb' ko ona lis'ca za kiselo grožđe: e, vidiš Mata – poštenje iznad sveg !“ Došli i izbori, a ja vidim Marijana dvaput napisali na glasačkom listu. Dabome, mora se glasat za velke stranke, pa zaokružim obadvojicu, tojest istog dvaput napisanog . Znadem da izborna komesija pomno zagleđe ko je za kog glaso i javlja tam đe triba javit. Znat će se i vald' će mi dat te velke stranke barem njeku kunu, da ne izajdem iz izborne utrke ko onaj bećar što piva: „Došo jesam iz tuđega sela, suve kite i mokri cipela“ Političari ko političari – niko mi potlam nije dao ništ !! Još mi vele da je moj glasački list bijo nevažeći. Kak to ? Sitim se onda one stare narodne: „Kad se velki jebedu, male boli gujca“. Zaokružim lipo Marijana i to dvaput, a dobijem – budžu marijanovu.